Ovo je da ne povjerujes , sada zurim prokomentarisacu kasnije . Ali je strasno ...
http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=4&status=jedna&vest=125578&datum=2008-07-30
BIA čita i-mejloveSVAKI i-mejl koji pošaljete, svaki sajt koji pregledate, svaki fajl koji "skinete" sa Interneta ubuduće će biti pod nadzorom države! Komunikacija preko svetske mreže za građane Srbije više neće biti privatna, a sve što radite na svojim kompjuterima moći će da saznaju i MUP i BIA.
To je, u najkraćem, posledica pravilnika koji je pre dve nedelje donela Republička agencija za telekomunikacije (RATEL). Pravilnikom bezazlenog naziva "Tehnički uslovi za podsisteme, uređaje, opremu i instalacije internet-mreže" provajderi se obavezuju da vode urednu dokumentaciju o korisnicima, ali i da postave opremu koja presreće elektronsku poštu, telefonske razgovore preko "neta", pa čak i "četovanje" i razmenu fajlova.
PREKO KOLENAOVAJ akt već je izazvao buru negodovanja. Obični korisnici strahuju od zloupotreba države u ulozi "Velikog brata", provajderi se bune jer ih niko nije konsultovao. Oglasio se i Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja, dok pravnici upozoravaju da uredba krši privatnost komunikacije. A ona je zajemčena i srpskim Ustavom i Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava.
Simptomatično je i što je Pravilnik donet 11. jula stupio na snagu dan kasnije, ali je na sajtu RATEL objavljen tek - 24. jula.
Slobodan Marković, predsednik Centra za razvoj Interneta, ocenjuje da nije sporno da nadzor treba da postoji, jer država mora da se bori protiv zloupotreba Interneta. Ono što je sporno jeste opseg mogućnosti za praćenje komunikacija koji je ovom uredbom proširen. I to - previše.
- Provajderi će državi dostavljati podatke o svim korisnicima, i o svakom
i-mejlu koji oni pošalju, a ne mogu da zamislim situaciju u kojoj bi to nekome bilo potrebno - dodaje Marković. - Te firme su dužne da obezbede "autonomni pasivni nadzor" državnim organima. Ovo "autonomni" znači da će bezbednosne službe moći da ga uključuju kada žele, a "pasivni" da se sve radi bez znanja korisnika. U drugim državama je to regulisano jasnim zakonima, i čudi me što je kod nas sve urađeno "preko kolena".
GAŽENJE PRAVAPROFESOR dr Vladimir Vodinelić, šef Radne grupe za izradu Nacrta zakona o zaštiti podataka ličnosti, kaže za "Novosti" da pravilnik RATEL samo na prvi pogled nema veze sa ljudskim pravima. Prema njegovim rečima, aktom koji je niži od zakona ne sme da se dira u prava zajemčena i Ustavom i Konvencijom. A ovaj pravilnik to upravo čini.
- U nečiju privatnost
može se zadirati samo na osnovu zakona, ali taj zakon kod nas još nije donet - kategoričan je profesor Vodinelić. - Jedna ovakva odluka morala bi da se sprovede na legalan način, što znači kroz skupštinsku proceduru.
Ali, čak i da takav zakon postoji, opominje prof. Vodinelić, Ministarstvo unutrašnjih poslova ili BIA morali bi da imaju sudski nalog da prate komunikaciju svake pojedinačne osobe. Baš kao što je to sada slučaj sa prisluškivanjem.
- Ne možete da pratite komunikaciju milion ljudi samo da biste našli jednog za kojeg sumnjate da je učinio neko krivično delo - kaže Vodinelić. - Čak i tada postoje ograničenja. To mora da bude teško krivično delo, propisano zakonom, a ovakvo praćenje ne sme da traje beskonačno, već samo dok se to delo ne rasvetli.
U slučaju da akt ipak zaživi, svaki građanin koji bi se njime osetio ugroženim mogao bi pred Ustavnim sudom da pokrene inicijativu za preispitivanje njegove ustavnosti. Sud bi u tom slučaju izdao meru kojom se obustavlja primena Pravilnika, dok se ne utvrdi njegova ustavnost.
BEZ RASPRAVE"TEHNIČKI uslovi" su četvrti korak u procesu koji je RATEL započeo još u martu - kaže Slobodan Marković. - Tada je donesen pravilnik o "praćenju" fiksne telefonije, a usledili su oni za mobilnu telefoniju i kablovsku televiziju. A sve to urađeno je bez obavezne javne rasprave.
SKUPLJI INTERNETPOSLEDICA novih "Tehničkih uslova" mogla bi da bude i poskupljenje internet-usluga. Jer, RATEL je naložio svim provajderima da obezbede hardver i softver za praćenje e-saobraćaja, a takav uređaj staje oko 500.000 evra. Kako je to pozamašan novac za naše firme, cenu bi mogli, kroz skuplju pretplatu, da plate - korisnici. Nisu daleko od istine ni strahovanja da će ova uredba uvesti monopol, pošto mnogi provajderi neće uspeti da sakupe taj novac i moraće da se ugase.
AMERIKA I NEMAČKASTRUČNJACI podsećaju na sličan slučaj iz bliže prošlosti - uredbu o otvaranju dosijea - koju je pre nekoliko godina donela Vlada Srbije. Ovaj akt kasnije je proglašen neustavnim. A sličnih primera ima i u svetu. Amerikanci posle terorističkih napada jesu silno ograničili ljudska prava i pravo na privatnost, ali su to uradili uz precizan zakon.
Tehniku "raster potraživanja" - pregledavanja podataka celog stanovništva - sprovodile su tajne službe i u Nemačkoj. Doduše, vrlo kratko, jer je utvrđeno da je protivustavna.
